У раду је приказан однос Југославије према успостављању примирја на Блиском истоку након окончања Јомкипурског рата, крајем октобра 1973. године. На основу релевантне домаће и стране литературе, објављених докумената и грађе из Архива Југославије, настојано је да се овај однос расветли. Потреба да прилике на том простору уђу у мирну фазу утицала је да се наставе дипломатске активности Југославије у несмањеном обиму. Ради тога, Тито је предузео више акција крајем 1973. и почетком 1974. године. Посетио је СССР, Индију, Бангладеш, Непал и Сирију и примио египатског председника Садата на Брионима. Први састанак Координационог бироа несврстаних у Алжиру искоришћен је за дефинисање будућих деловања на међународном плану. Дошло је до заоштравања односа Југославије и САД због питања снажнијег иступања земаља трећег света на VI специјалном заседању Генералне скупштине УН, затим Трста, економске политике и нафтног ембарга. Ипак, то није могло да одложи склапање споразума о раздвајању снага Израела са Египтом и Сиријом, који је био само први корак ка миру.