О Војноисторијском гласнику
Војноисторијски гласник је научни часопис Института за стратегијска истраживања. Часопис је основан 1950. године као часопис Војноисторијског института и у међувремену је доживео многе измене у вези са концепцијом, садржајем, дизајном и учесталошћу излажења. У периоду од 1950. до 1966. године Војноисторијски гласник је излазио шест пута годишње. Од 1967. до 2000. године објављивана су три броја годишње, од чега се повремено одступало па је Војноисторијски гласник у неколико случајева излазио као двоброј, а два пута (1999. и 2000. године) и као троброј. Од 2001. године до данас Војноисторијски гласник излази два пута годишње.
Од 1950. закључно са 1964. годином у Војноисторијском гласнику су објављивани радови и на ћирилици и латиници, да би од 1965. до 2001. године био штампан искључиво латиничним писмом. Од 2002. године Војноисторијски гласник се штампа ћириличним писмом. Закључно са 2004. годином, сви радови објављени у Војноисторијском гласнику имали су резимее на енглеском, руском, немачком и француском језику. Од 2005. радове прате резимеа на енглеском језику.
Уредници Војноисторијског гласника били су: Аугустин Адамик (1 и 2/1950), Ђорђије Роћен (3/1950), Слободан Лучић (од 4/1950 до 1/1954), Недељко Максимовић (од 2/1954 до 4/1955), Данило Јанковић (5/1955 до 5/1963), Владо Стругар (6/1963 до 1/1967), Абдулах Сарајлић (2/1967 до 3/1975), Урош Костић (1/1976 до 3/1983), Мирко Гутић (1/1984 до 1/1987), Милоје Пршић (2-3/1987 до 3/1990), Славко Вукчевић (1/1991 до 1-3/1992), Слободан Бранковић (1-2/1993 до 1/1995), Драган Ненезић (2-3/1995 до 1-3/2000), Велимир Иветић (1-2/2001 и 1-2/2002), Мирослав Лежајић (1-2/2003, 1-2/2004 и 1-2/2005), Милан Терзић (од 1-2/2006 до 2/2012), Дмитар Тасић (од 1/2013 до 2/2014), Миљан Милкић (од 1/2015 до 2/2017) и Далибор Денда (од 1/2018).
Током првих 40 година излажења највећи број радова био је посвећен темама из историје Другог светског рата, односно из Народноослободилачког рата (НОР). Сви остали радови били су сврстани у рубрике Из раније прошлости, Критике и прикази и Библиографија. Наравно, посебно место заузимали су радови о Комунистичкој партије Југославије (КПЈ) и Јосипу Брозу Титу. Од 1980. године током периода попуштања партијске контроле почело је и постепено научно и стручно „ослобађање“ Војноисторијског гласника. Оно се огледало у томе што је временом растао број аутора-цивила подједнако из састава Војноисторијског института и изван њега. Уз то, научни радници са цивилних факултета и института постајали су чланови редакције Војноисторијског гласника. У тематском погледу и аутори из редова војске и они из цивилства усредсредили су своју пажњу на теме које се не баве само периодом Другог светског рата. Поред тога, овај период почели су да обрађују са већом дозом историјске критике. Све отвореније су се користили страни и емигрантски извори и литература и напуштала се периодизација по „офанзивама“. Личност и дело Јосипа Броза, постепено, али спорије него у другим установама и часописима, почињу да се обрађују критички. Са друге стране, занимљива је појава да је временом услед економске кризе узроковане ратним сукобима у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и агресијом НАТО 1999. године, као и због економских санкција међународне заједнице, дошло до квантитативног смањења броја годишњих издања и физичког обима бројева Војноисторијског гласника, а да су истовремено, радови почињали да добијају на квалитету. Кроз целокупни период постојања у социјалистичкој Југославији Војноисторијски институт и његови делатници борили су се да главна детерминанта у њиховом раду не буде политичко-пропагандна утилитарност већ научност. У тој борби имали су мање или више успеха. Најбољи показатељ таквог настојања представљају странице Војноисторијског гласника и издавачка делатност института. Таква ситуација наставила се и током 90-тих година прошлог века да би 2006. године, после 130 година постојања Војноисторијски институт био укинут. Ова одлука је донета упркос апела стручне и научне јавности да се једна институција таквог значаја и традиције постојања не укида. Припадници Одељења за научноистраживачки рад и Војног архива ушли су у састав новоформираног Института за стратегијска истраживања. Одељење за војну историју Института за стратегијска истраживања наставило је да баштини традиције Војноисторијског института. У том смислу највећи помак учињен је у уређивању и објављивању Војноисторијског гласника који је наставио да излази и у великој мери унапредио своје квалитете.
ISSN YU ISSN -0042-8442
UDC 355.48 (497.1) (051)
E-ISSN
DOI: 10.5937/vig