За четири месеца од потписивања Протокола Конференције у Канлиџи требало је, по његовим одредбама, из Србије иселити муслиманско становништво настањено ван тврђава, утврдити накнаду за напуштене некретнине и одредити величину и облик новог градског рејона у Београду, као и мере у вези са наоружањем тврђавe, којима ће вароши бити враћено спокојство и обновљено поверење њених житеља. Влада у Паризу инсистирала је на тачном спровођењу одредби Протокола. У првој половини 1863. године, за време рада Међународне војне комисије у Београду задужене да одреди опсег Београдске тврђаве, француски представник Жозеф Дандло успео је да за своја решења придобије остале комесаре, нашавши притом компромис између потреба одбране тврђаве и интереса српског становништва. По питању исељења Турака из Кнежевине и утврђивања накнаде штете од бомбардовања српске престонице француска влада и њени представници показали су слабо интересовање.