Песимизам и антиципација Великог рата у ликовном опусу Уроша Предића
Аутори:
Игор Борозан
Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Урош Предић је рођен 1857. у Орловату у Банату, тада делу Аустроугарске монархије. Школске године 1876⁄77. уписао је Академију ликовних уметности у Бечу. Године 1876, подстакнут сукобима у Црној Гори и Босни, насликао је прву верзију Босанских бегунаца. Након одласка из Беча Предић се обрео у Берлину, Минхену и другим центрима германског света у којима је могао да упозна савремене тенденције у сликарству, као и модерна културна и идејна струјања. Особито су декадентни песимизам, као и симболистичка струјања, могли да утичу на сазревање младог интелектуалца и његов даљи развојни пут. Крајем XIX и почетком XX века дошло је до отуђености појединаца у време рађања великих колективитета и свеопште милитаризације друштва. До 1914. године насликао је низ слика прожетих песмистичним патосом, од којих се неколицина посредно може окарактерисати као антиратне и антиегзистенцијалне представе. У време Великог рата насликао је неколицину утопијских слика које су посредно исказивале уметников хуманистички и антиратни став. Тотално разарање и деструкција изазвани Првим светским ратом погодовали су тескобној Предићевој природи да по окончању сукоба наслика Косовску девојку, иконичну слику српског народа.