Учешће Аустроугарске у Боксерском устанку у Пекингу 1900. године
Аутори:
Марио Кристијан Ортнер
Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Спољна политика Аустроугарске у другој половини 19. века показивала је врло изражен фокус на европском континенту упркос успону европског колонијализма у то време. Аустроугарску политику према источној Азији није одређивао толико колонијални програм, колико општа спољна политика и идентитет Аустроугарске као велике силе. Аустроугарска није била изненађена само избијањем антиевропског превирања 1900. године, већ се морала ослонити и на импровизације. Док су друге силе (Немачка, Велика Британија, Француска, Русија и Италија) због својих колонијалних интереса и САД због њиховог учешћа на Филипинима, имале на располагању значајнији број ратних бродова и трупа, у то време у овој регији био је само један аустроугарски ратни брод. Била је то мала, али модерна крстарица „Сента”. Иако је допринос Аустроугарске био мали у поређењу с другим силама, а такође и број жртава (седам смртних случајева директно проистеклих из борби) био релативно низак, „кинеска авантура” је имала значајне последице за аустроугарску поморску политику. Дугорочне последице биле су последице по аустроугарско планирање морнаричког наоружања и бродоградње. Нови бродови требало је да омогуће флоти (која је до тада била углавном задужена за одбрану обале царства) да у већем обиму учествује у сличним интервенцијама. Био је то почетак преласка на оперативну флоту.