Učešće Austrougarske u Bokserskom ustanku u Pekingu 1900. godine
Autori:
Mario Kristijan Ortner
Preuzmite ceo članak u PDF formatu
Spoljna politika Austrougarske u drugoj polovini 19. veka pokazivala je vrlo izražen fokus na evropskom kontinentu uprkos usponu evropskog kolonijalizma u to vreme. Austrougarsku politiku prema istočnoj Aziji nije određivao toliko kolonijalni program, koliko opšta spoljna politika i identitet Austrougarske kao velike sile. Austrougarska nije bila iznenađena samo izbijanjem antievropskog previranja 1900. godine, već se morala osloniti i na improvizacije. Dok su druge sile (Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Italija) zbog svojih kolonijalnih interesa i SAD zbog njihovog učešća na Filipinima, imale na raspolaganju značajniji broj ratnih brodova i trupa, u to vreme u ovoj regiji bio je samo jedan austrougarski ratni brod. Bila je to mala, ali moderna krstarica „Senta”. Iako je doprinos Austrougarske bio mali u poređenju s drugim silama, a takođe i broj žrtava (sedam smrtnih slučajeva direktno proisteklih iz borbi) bio relativno nizak, „kineska avantura” je imala značajne posledice za austrougarsku pomorsku politiku. Dugoročne posledice bile su posledice po austrougarsko planiranje mornaričkog naoružanja i brodogradnje. Novi brodovi trebalo je da omoguće floti (koja je do tada bila uglavnom zadužena za odbranu obale carstva) da u većem obimu učestvuje u sličnim intervencijama. Bio je to početak prelaska na operativnu flotu.