У чланку се на основу грађе из руских и српских архива, руске емигрантске и српске штампе из међуратног периода и литературе анализира процес настанка и одржавања гробних комплекса војника руске армије настрадалих током Првог светског рата на територији данашње Србије. У фокусу рада је меморијална пракса и култура сећања у Краљевини Југославији – подизање спомен‐обележја односно старање о гробним местима бранилаца Београда, ратника палих у аустроугарско заробљеништво и погинулих на Солунском фронту.