Народно вијеће за Босну и Херцеговину почело је крајем 1918. рад у веома сложеним приликама. Покрајине су биле економски исцрпљене вишегодишњим ратом, а дијелови аустроугарских јединица које су се повлачиле са фронта претварале су се у опасне наоружане банде. Босанскохерцеговачко село било је у стању врења, а беговска имања опљачкана су или попаљена у многим дијеловима земље. Како Народна гарда није била у стању да обезбједи ред и мир, та улога је повје‐ рена српској војсци која је почетком новембра 1918. ушла у Босну и Херцеговину. Свједочанства указују да је дочекивана са одушевљењем и великим оптимизмом свих грађана без об‐ зира на њихову националну или вјерску припадност. Нестр‐ пљива због одуговлачења владе у Сарајеву, већина босанско‐ херцеговачких срезова прогласила је крајем новембра 1918. непосредно сједињење са Србијом. Најодлучније иступање у том питању манифестовало се у Бањој Луци.