Из биографије генерала од инфантерије Михаила Васиљевича Алексејева може се видети да је војска у последњем периоду постојања царске Русије побољшавала социјални статус својих припадника. Начелник штаба руске Врховне команде (Ставке) у Првом светском рату и један од вођа Белог покрета Алексејев био је унук обичног сељака и син добровољца, који је официрске еполете заслужио у време Кримског рата, учествујући у одбрани Севастопоља. Свој пут до положаја генерал‐ађутанта из царске свите последњег императора започео је са веома скромног места на друштвеној лествици. Реконструкција тог пута даје могућност за представљање праве слике живота у Русији 60‐их и 70‐их година XIX века.