Краткотрајна, деветомесечна владавина првог намесништва представљала је нову фазу развоја војске у Србији. У њој није дошло до повећања већ, напротив, до квантитативног умањења војне силе, па чак и нестанка неких од родова (коњица). Улога војске такође је редукована на углавном полицијску службу, као и заштиту државних граница. Известан напредак огледао се искључиво у чињеници да је војска по први пут (од времена Устанка) добила свој први писани војни закон. Тиме је, поред осталог, изузета од директног кнежевог утицаја и подређена највишим државним органима, односно Савету и министарству унутрашњих дела.