Kratkotrajna, devetomesečna vladavina prvog namesništva predstavljala je novu fazu razvoja vojske u Srbiji. U njoj nije došlo do povećanja već, naprotiv, do kvantitativnog umanjenja vojne sile, pa čak i nestanka nekih od rodova (konjica). Uloga vojske takođe je redukovana na uglavnom policijsku službu, kao i zaštitu državnih granica. Izvestan napredak ogledao se isključivo u činjenici da je vojska po prvi put (od vremena Ustanka) dobila svoj prvi pisani vojni zakon. Time je, pored ostalog, izuzeta od direktnog kneževog uticaja i podređena najvišim državnim organima, odnosno Savetu i ministarstvu unutrašnjih dela.