Posle Prvog svetskog rata, zapadnoevropska i sovjetska strateška kultura su bile u očiglednoj suprotnosti. Međutim, uz sve razlike između ova dva koncepta, oni su se poklopili u želji da se spreči oružani sukob u Evropi tri desetih godina prošlog veka, što je stvorilo osnovu za sa radnju između SSSR‐a i zapadnih demokratija u suočavanju sa nemačkim revanšizmom. Kako pokazuje analiza izveštaja francuskih vojnih predstavnika u Moskvi, za period od 1938. do 1939. godine, u vojnim krugovima Pariza postojalo je razumevanje onih činilaca koji su davali pravac sovjetskoj spoljnoj politici. Međutim, nesposobnost francuskog političkog vrha da prihvati sovjetske interese, kao faktor u razvijanju sopstvene strategije, osujetila je sve pokušaje formiranja vojno‐političkog saveza sposobnog da se odupre Nemačkoj.