Приказивањем чињеница везаних за јединице које су биле кључне у дешавањима на територијима на којима су вршене одмазде над српским цивилним становништвом током јесени 1941, добија се јаснија структура батаљона који су у њима учествовали. Подаци се односе на 717. пешадијску дивизију, батаљоне I–III/749. и I–III/737, тј. њихове чете, актере у борбама које су вођене током септембра, октобра и новембра исте године. Биће приказани губици у људству, основне позиције и кретања немачких батаљона у тим месецима, нарочито тешком ратном периоду за становништво на ширем делу централне и западне Србије – Крупња, Лознице, Драгинца, Шапца, Краљева, Крагујевца и околним селима – у којима су извршени масовни ратни злочини од јединица различитих профила и намена. Суровост је појачана смерницама наредбе генерала Франца Бемеа са квотом 100 : 1, која је спроведена у дело, за разлику од наредбе генерала Максимилијана Рајхсфрајер фон Вајхса од априла 1941. која је била оперативно неизводљива у смислу хапшења талаца пре инцидената. Погибије војника ових батаљона искоришћене су за спровођење одмазди према задатим квотама. Овај рад је део наставка истраживања детаља о извршиоцима злочина – немачким батаљонима који су учествовали у борбама око Крагујевца и Краљева и осталим територијама и областима у којима су били стационирани и којима су се кретали током јесени 1941.