Сматра се да је од пандемије шпанске грознице, која је од 1918. до 1919. године захватила целу планету, оболело око пет стотина милиона, а да је умрло око педесет милиона људи. Пандемија није заобишла ни становништво у окупираној Србији, ни војнике на Солунском фронту. Ескалирала је непосредно по пробоју фронта, а врхунац је достигла у тренуцима одушевљења и еуфорије због ослобођења. Иако је инфлуенца однела бројне жртве међу војницима и цивилном становништву, њене последице су у историографији скоро потпуно занемарене зарад истраживања војних и политичких тема. Смрт у кревету није херојска, за разлику од смрти на бојном пољу. Циљ овога рада је да укаже на хронологију развоја епидемије шпанског грипа у Србији, као и на његову погубност кроз пример квантификације жртава регистрованих на територији Каменичког среза Ваљевског округа. Сходно томе детаљно су анализирани уписи у пет доступних црквених књига у којима су регистровани умрли становници 17 села Каменичког среза.