На Солунском фронту од 10. августа 1916, италијанска 35. дивизија је била један од учесника пробоја 15. септембра 1918. Распоређена лево од Српске војске по висовима Селечких планина насупрот Прилепу и директно се суочавајући са XI немачком Армијом, 31. августа 1917. је, по наређењу врховног команданта савезничких армија на Солунском фронту, добила задатак да Српској војсци током пробоја чува леви бок. Симулирајући напад дан раније, непрекидним налетима је држала заокупљене немачке снаге с циљем да им не дозволи размештање и концентрисање према Српској војсци у пробоју и напредовању, нити да им зађе за леђа. Од 10. до 21. септембра, италијанске снаге су непрекидним артиљеријским и пешадијским нападима држале приковану 11. немачку Армију, која је према Италијанима из Прилепа призвала и груписала резерву. Од 21. септембра је италијанска војска напредовала са српско-француским снагама до Прилепа да би, непосредно пред заузимање града, по наређењу команде савезничких снага, била преусмерене на запад, да кроз масив Баба планине и Демир Хисара бугарској војсци у повлачењу пресече пут. После исцрпљујућих борби, 3. октобра 1918. у 10.00 часова у Сопу, западно од Крушева према Кичеву, генералу Орланду Фрерију, команданту Бригаде „Cagliari“, предала се бугарска мешовита дивизија „Компосите“ и њен командант.