У раду је приказана делатност и рад ађутантске службе владара Кнежевине Србије од 1839. до 1882. године. 1 Ступањем на снагу Турског устава у Кнежевини Србији су именовани први ађутанти. Услед абдикације кнеза Милоша и краткотрајне прве владавине кнеза Михаила Обреновића, ађутантска служба је била неразвијена. За време владавине кнеза Александра Карађорђевића саграђен је Београдски конак, а ађутантска служба подигнута на виши ниво. Коначан свој облик ађутантска служба добија за време друге владе кнеза Михаила Обреновића, када је основан гардијски вод, који је давао дворску стражу и ордонанс официре. Најзначајнији извори за писање овог рада били су су Шематизам Кнежевине Србије 1839-1851, који је за штампу приредио Љубодраг А. Поповић и Календар са шематизмом Кнежевине Србије 1854-1882. године. Као извор за биографије ађутаната користили смо Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Милана Ђ. Милићевића. Приликом писања рада коришћена је бројна мемоарска грађа. На првом месту треба споменути Записе старог Београђанина, Косте Н. Христића, који су нам пружили доста занимљивих података о дворској служби за време владе Михаила и Милана Обреновића.