Батаљон „Савоја“ је био прва италијанска јединица која је у Русији ступила у борбу против Црвене Армије, иако није била једина италијанска војна формација у Русији. Била је спонтано створена добровољачка јединица, вероватно последња која се формирала у Русији и успешно се повукла до Владивостока, одакле је евакуисана у Италију. Настала спонтано, под командом цивила и потпуно препуштена судбини, принуђена да се сналази, бори и преживљава прелазећи Сибир ка Владивостоку, организована је и деловала је као врхунска војна јединица и починила је велика јунаштва, о чему сведочи бројна архивска грађа. Значајан део њеног састава били су Срби, заробљени као аустроугарски војници и заостали у Русији након одласка последњих одељења српског Добровољачког корпуса. На списку оних који су преживели рат, од укупно 169 имена добровољаца батаљона „Савоја“ читају се најмање 30 српских имена. Њихова судбина и улога је неправедно остала неистражена. Иако у саставу италијанске добровољачке јединице, нису за другима заостајали у храбрости, јунаштву, способности и пожртвовању и достојно заслужују место у српској историографији.