Рад се бави развојем лаког стрељачког наоружања у руској војсци и утицајем техничке модернизације на промене у борбеним правилима и обуци из времена Николе I и Александра II. У фокусу су правила из периода од 1831. до 1866. године, која су чинила основу за припрему руске војске за рат 1877–1878. године. Закључак аутора је да измене у борбеним правилима и организацији војске нису пратиле новине које је доносио савремени развој наоружања, у чему је и један од главних разлога лошег учинка руске војске у првим данима рускотурског рата 1877–1878. године.