Историјат изучавања језика у Артиљеријској школи, а касније Војној академији, има континуитет од преко 170 година. Ипак, до недавних година није био централна тема језичких истраживања. У току овог веома дугог периода изучавању језика у војном високом школству придаван је различит значај. Страни језици нису били само део редовне наставе током образовања официрског кадра;  служили су и за превођење стране литературе која се користила у настави, праћење војне теорије развијених европских земаља и развој сопствене војне доктрине, а били су неопходни и ради  коловања у иностранству. Користећи појединачна истраживања наставе страних језика која су до сада објављивана, у овом раду обрађен је период изучавања језика на Војној академији (Артиљеријској школи) у Београду, од њеног оснивања 1850. до 1924. године