Одлука да се поведе ослободилачки рат за национално уједињење и ослобођење румунских територија под Аустроугарском у оптималним условима, довела је до тога да у годинама неутралности (1914–1916), уз подршку народа који је био спреман да на себе преузме сваку жртву, Румунија усмери све своје економске и војне потенцијале ради остварења овог историјског циља. Године неутралности (1914–1916) искоришћене су за интензивне војне припреме чији је циљ био да се војска у правом тренутку укључи у рат и оствари главни национални задатак – ослобођење и уједињење свих Румуна. Овај процес карактери‐ сала је мобилизација свих људских и материјалних потенцијала читаве нације, као што је то био случај у свим ратовима за ослобођење и национално уједињење. Одлучујући фактор који је довео до успеха у 1917. години била је реорганизација румунске војске, која је у том периоду представљала главни догађај на фронту. Реформа је почела у другој половини децембра 1916. и била углавном завршена почетком јула 1917. године. Стварање националне државе присаједињењем свих Румуна матици земљи, слободној и независној, пример је историјске победе која је била резултат дугогодишње борбе румунског народа за уједињење и независност. Велико уједињење из 1918. године било је у исто време и кључни историјски догађај за даљи развој румунског народа и државе.