Тема овог рада је дипломатска улога Југославије у Арапско-израелском рату октобра 1973. године, названом по дану на који је започет, највећем јеврејском празнику Јом Кипур. Због комплексности проблема обрађен је ток догађаја који су претходили рату, одвијали се и настали након рата. Компаративном анализом доступне архивске грађе из Архива Југославије, објављених докумената, домаће и стране литературе циљ рада је да представи основне елементе и догађаје који су одредили југословенско држање у току ове кризе. Водећа улога у Покрету несврстаних и блискост са Арапима утицали су да Југославија и Тито одиграју значајну улогу у рату и посредују у спору између зараћених страна.