Наводи о броју њемачких војника везаних на југословенском ратишту су представљали један од стубова наратива о „Народноослободилачком рату”. Ова проблематика, међутим, никад није доживјела пуну историографску обраду у социјалистичком периоду. Она би показала да је број јединица у Југославији овисио од вањских фактора, барем у истој мјери као и од унутрашњих, да су оне биле шароликог састава, те да велике бројке нису увијек синоним за борбену вриједност. Њемачки контингент није био елитни, али је, с обзиром на ограничену стратешку важност југословенског простора, био релативно бројан и представљао непредвиђено оптерећење за ионако пренапрегнуте ресурсе Трећег рајха. Циљ ове студије, која је готово у цјелости заснована на необјављеним примарним изворима, јесте да бар дјеломично одговори на питање „колико је њемачких војника било стационирано у Југославији” у посљедње двије године Другог свјетског рата, да пружи основне податке о њиховој врсти и квалитету, као и о механизму њиховог доласка у овај кутак окупиране Европе.