Након пораза српских трупа код Ђуниса, 29. октобра 1876, цар Александар II, после доста оклевања, одлучио је да отпочне са мобилизацијом руске војске, како би приморао Османско царство да закључи примирје са Србијом. Мобилизација је затекла армију у периоду незавршене трансформације. Наиме, општа војна обавеза уведена је 1874. године, а исте године царске фабрике оружја започеле су производњу пушке Бердан којом до 1877. године није преоружана комплетна руска армија. У току прве масовне мобилизације многољудне армије то је утицало на њено стање и борбену готовост. Посебан проблем представљало је стање железница, будући да руска Врховна команда још увек није имала искуства са транспортом, концентрацијом или снабдевањем многољудне армије железницом. Све то утицало је на ратно планирање и вођење операција преко Дунава.